Martin und Ines unterwegs um die Welt

11.06.2010

Nas putu od Los Angelesa do Rapid City…

Sad smo vec skoro mjesec dana kroz ameriku putovali i sad mi je i vrijeme da malo pisem, kaj smo sve vidli! Na nasem putu s posudenim autom smo se kroz najvaznije gradove vozili i jos uz to smo bili do sad u jako puno nacionalnih parkova. Nebudem sve po redu pisala, nego prvo budem malo a gradovima pisala, gdi smo bili i kaj smo delali i onda budem sve parkove nabrojila 😉

Prvo je nas let od Nadija do Los Angelesa isel. Let nam je isel 18.5. oko 22h00, tak da smo u Los Angelesu isti dan negdi oko 13h00 sletjeli, tak nam je taj dan bil najduzi dan na nasem putu oko svjeta! I odma smo opet se odpeljali busom do naseg hotel, ostavili smo stvari tam i odma smo isli se kroz Downtown L.A. setat. Vidli smo par nebodera i Walt Disney Concert Hall, a s dalekog smo vidli i poznati Staples Center gdi je bil prosle godine veliki koncert za Michael Jackson. Drugi dan smo onda krenuli prema Hollywoodu, tam smo onda bili na Walk of Fame i u studiju od Paramount Pictures a i naravno smo vidli poznati znak od Hollywooda. Taj dan smo onda jos dalje otisli do poznatog Rodeo Drive u Beverly Hills i dalje do plaze Santa Monica, gdi je i kraj poznate rute 66. Tak smo sve najvaznije u Los Angelesu obavili i treci cjeli dan smo onda u Disneylandu proveli. Bilo je fenomenalno, to je jednostavno drugi svjet i svi se mogu super zabaviti. Mickey Mouse smo isto u zivo vidli i poslikali smo se s njim J

Poslje Disneylanda je onda dosel jedan za nas jako vazni dan – isli smo po nas auto koji nas bu moral do New Yorka odpeljati! Jedino kaj ja malo gluopo, je da ja ne smijem auto voziti, osim ako im 25 $ na dan placam, tak da sve kaj smo se do sad vozili je Martin vozil i sve ostalo jos bude vozil.

Dok smo auta dobili, smo odma krenuli prema San Franciscu i na putu tam smo stali kod Malibu plaze i kod Santa Barbara plaze i prenocili smo u malom grad Morro Bay. Dalje na putu smo onda jos u poznatom Monterey Bay akvariju stali. Bilo je super sve i svakakve ribe vidjeti. Dok smo navecer dosli u San Francisco, smo onda odma otisli do poznate Golden Gate Bridge. Ostali smo dvije noci, tak da smo jos jedan cjeli dan za grad imali, gdi smo se sa poznatima Cable Cars vozili i bili smo i u China Town, a i vidli smo i poznati Fishermans Wharf.

Na nasem putu od San Francisca do Las Vegasa smo onda poceli istrazivati nacionalne parke Amerike. Vec smo tak puno toga vidli, da onda budem na kraju sve parke nabrojila.

U Las Vegasu smo onda ostali ukupno sest noci. Nocili smo prvo za vikend kraj poznatog stripa, ali dok je vikend presel smo se na strip u Excalibur preselili – samo za informaciju – vikendom kosta na primjer nas hotel oko 200 $ a u tjednu nas je kostal oko 40-50$ na dan. I kaj je najbolje, obadva nismo u Las Vegasu nist zgubili. Ja sam onda jos bila se vozila sa poznatim Manhatten Rollercoaster u New York New York, i bili smo isto i u Fremont Street, gdi je originalni Las Vegas bil. Nakon Las Vegasa je nas put isel preko Flagstaff do Salt Lake City. Na tom putu smo isto opet vidli puno nacionalnih parka. U Salt Lake City smo ostali samo jednu noc u jenom posebnom motelu. Tam uopce nema prave recepcije, sve je preko kompjutora i interneta i telefonom funkcioniralo. Dok smo u jutro kod Salt Lake City dalje prema Yellowstone parku krenuli, smo i stali kod poznatog jezera Salt Lake. Nas put je onda isel preko Teton Village kroz Yellowstone park do Greybulla i dalje do Rapid City. I sad se i malo odmaramo u Rapid City, tak i ja sad imam vremena da pisem 😉 A i od Rapid City pemo Mount Rushmore, Crazy Horse Memorial i Wind Caves nacionalni park jedan dan vidjeti. A dok nam put onda dalje prema istoku bude isel, budemo si jos Badlands National Park pogledali.

A sada dolazi lista od svih nacionalnih parka i ostalih stvari koje smo do sada vidli:

• Monterey Bay akvarij
• Yosemite National Park
• Kings Canyon National Park
• Sequoia National Park
• Death Valley National Park
• Hoover Dam
• Grand Canyon National Park
• Monument Valley
• 4 Corners
• Mesa Verde National Park
• Arches National Park
• Canyonlands National Park
• Dead Horse Point
• Yellowstone National Park
• Mount Rushmore
• Crazy Horse Memorial
• Wind Caves National Park
• Badlands National Park

Ipak je to dosta puno stvari, pa o svakojem ekstra pisati bi ipak bilo jako puno, ali ako nekoga nekaj od toga vise zanima, onda se mogu informacije na http://hr.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica naci, a ako na hrvatski se nekaj nemre naci, onda se moze i na engleskoj stranici procitati http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page.

Pozdrav od nas iz Rapid City!

16.05.2010

Sad mi je vrijeme, da se javim, i da vam malo pisem kak nam je bilo na Fidzi otoku.

Dok smo sletjeli u gradu Nadi, nas je odma taksi do naseg hotel odpeljal. Ostali smo dvije noci u Nadi, kad jos uopce nismo imali plan, kam da idemo i kaj da delamo!

Vreme smo onda koristili, da si odprilike plan slozimo, kad znali smo za tri stvari koje smo hteli obavit: ici na jedan mali otok, roniti se ucit i jednostavno na plazi uzivati. Tak se je onda dogodilo, da smo prvo otisli do „Coral Coast“ i tam smo skoro tjedan dana na plazi uzivali. Voda je bila super, ali plaza bas nije bila tak za plivanje, ali zato za razgledavanje koralja. I imali smo bazen, tak da smo se mogli uvijek osvjeziti, dok nam je vruce bilo. Do „Coral Coast“ smo se s domacim busom vozili, i bilo je dosta zabavno – to su jako, jako stari i glasni busi, ali zato imaju muziku i s tim busima je uvijek bil mali dozivljaj se vozit 😉

Tak smo se onda na „Coral Coast“ nakon puno putovanja kroz Novi Zeland dobro odmorili i kad opet nismo znali kak tocno dalje, smo se odlucili da idemo za glavni grad Suva i da tam ostanemo jednu noc. Jedino kaj smo znali je bilo, da nam je vreme da se ucimo roniti, samo smo onda trebali pronaci mjesto gdi nam nije preskupo i gdi bi nam se svidalo. To smo si onda sve uspjeli organizirati u Suvi, tak da nam je put s busom onda dalje isel do grada Rakiraki i odonud smo se jos s taksijom odpeljali do Voli Voli Beach. Tecaj za ronjenje traje tri do cetri dana, tak smo onda tam ostali cetri noci. Za mene su to bili zbilja naporni dani, kad se ipak bojim dubokog mora. Imali smo dosta teorije za uciti, ali to sve je bilo jednostavno. Ronjenje smo se onda prvi put ucili u bazenu. Sve vazne stvari nam je ucitelj pokazal, na primjer kak se treba disati, kak da se maska pod vodom cisti, dok se s vodom napuni, kaj se dela ak se vise zraka nema itd…

Moj najveci problem je bil masku pod vodom cistit, kad sam na pocetku navek kroz nos vodu udisala, umjesto, da sam kroz usta dalje disala, tak sam navek u bazenu uvijek dosla na povrsinu – kaj je u otvorenom moru ipak malo problem, dok se roni na 12 metra dubine, kad se nesmije odjedanput na povrsinu odplivati, nego se smije samo sporo gore plivat.

Taj isti dan smo onda vec i u more isli roniti i to je onda dobro funktioniralo. Iduci dan smo isli na tri mjesta roniti i imali smo kao sest ucenika dva ucitelja. Svaki ucitelj je onda imal tri ucenika, ali to se je onda malo okrenulo, tak da je imalo pet ucenika jednog ucitelja i ja sam sama imala mojeg ucitelja 😉

Uspjela sam sve dosta dobro pod vodom delati, kaj smo i u bazenu se ucili. Martinu je to sve super islo pod vodom, za njega je to sve bilo jednostavno. Navecer smo jos samo teoretski test imali i onda smo na kraju bili ronilci. Moram reci, iako sam se dosta bojala, se je zbilja isplatilo, kad je nevjerojatno, kaj se sve pod vodom vidi. Svakakve ribe u svakakvim bojama, koralje koje boju mjenjaju ako ih se dirne i uspjeli smo isto i Nemoja naci 😉

Poslje tih dozivljaja je nas put onda natrag isel za Nadi, gdi smo i poceli, tak da smo onda cjeli krug oko otoka napravili.

Jedino kaj nam je jos ostalo kod naseg plana za obaviti je bilo, da odemo na jedan mali otok. Bili smo se onda za otok Mana odlucili, i bilo nam je jako prakticno do tam otici, kad je nas brzi camac ispred naseg hotela prema tom otoku vozil. More nije bilo prevruce a nije bilo jako zdeno, tak da smo se mogli dobro osvjeziti, a plaza je bila cisti pjesak. Probali smo se i oko otoka prosetati, ali nazalost na polovice puta je na jednom mjestu bilo more ipak previsoko, da jedan veliki kamen predemo. Tak nam je to jedino bilo, kaj nismo mogli napraviti. Inace smo na otoku isto tak uzivali, da od jutra do navecer nist nismo delali i tak smo se jos jedanput prav odmorili, prije nego kaj pemo za Ameriku dalje.

Od tog otoka smo se treci i sada zadnji put za Nadi vratili i sada imamo jos malo vremena, da si sve stvari kak treba s pakiramo, kaj nas nebudu amerikanci na granici zezali 😉 Preksutra ide onda nas let za Los Angeles u 22 sata. Kad nam taj let tak kasno ide, budemo onda isti dan u Los Angelesu sletjeli u 13h20, tak da nam taj jedan dan bude skoro duplo dugacki!

Bumo vidli kak nam bude i onda se iduci put budem iz Amerike javila!

Puno pozdrava!

Ines & Martin

25.4.2010

Nadam se, da ste svi jos imali lijepi uskrs, mi smo uskrs bili u Hongkongu proveli. Zadnji put dok sam pisala, smo jos u Bangkoku bili, i tih dva dana smo proveli, da par stvari obavimo. Morali smo se onda za nas let rano dici negdi oko 2h u jutro, a nas let je onda isel u 6h30 u jutro i nije jako dugo trajal, tak da smo, dok smo u Hongkong dosli, prvi dan negdi oko podne nase stvari u sobi ostavili i odma smo isli grad razgledavati. Malo nam je bil sok, dok smo nasu sobicu vidli, kad kak se u nutra doslo, smo na desnoj strain imali krevet, ravno je bilo tolko mjesta, da smo mogli samo jedan kraj drugog stajati i na levu stranu je bil onda WC, koji je istovremeno bil i nasa tus kabina, ali za tusiranje nije bilo puno vise mjesta, moglo bi se reci, da smo mi dvoje imali negdi samo oko cetiri kvadratnih metra mjesta. Ali to isto nije bilo tak nekaj najgore, kad smo za hongkong imali samo dva dana vremena, tak da smo vise bili vani nego u toj maloj sobici. Bili smo u djelu grada koji se zove “Kowloon” i tu je bilo dosta za vidjeti, tak da smo taj dan sve pjeske obisli. Bili smo kod “Avenue of Stars” – to je tak nekaj, kao u Ameriki “Walk of fame”, samo da su tu kineske poznate zvejzde. Popodne smo se vozili sa Star Ferry kod luke. Bili smo onda ipak vec malo umorni, pa smo onda samo jos otisli do Kowloon Parka. Drugi dan smo onda cjeli dan proveli na otoku Hongkong. Tam smo isto otisli vidjeti Hongkong Parka onda djelove otoka koji se zovu “Soho” i “Admirality” i “Central”. Na kraju smo se onda sa njihovom “Peak Tram” na malo vecu visinu odpeljali, da navecer vidimo sve nebodere kak svijetle, ali na zalost to nije islo, kad je bilo sve stalno u magli. Svejedno mislim, da smo u tih dva dana zbilja uspjeli sve najvaznije od Hongkonga vidjeti. 5.4. nam je bil zadnji dan u Hongkongu, i taj dan smo vecinom proveli na aerodromu kad nam je let za Novi Zeland tek navecer isel. Let do Aucklanda je bil dosta udoban i mi smo po noci leteli, tak da smo u jutro u Aucklandu sletjeli. Procedura nam je onda bila slicna kak i u Hongkongu, stvari smo opet ostavili u sobi i onda smo odma isli grad razgledavati. Bilo je malo naporno, ali vec smo se i na to nekak naviknuli.

Kao prvi Highlight smo u Aucklandu odma otisli na “Sky Tower”, gdi smo imali super pogled na grad i jos uz to smo imali s vremenom puno srece. Dalje smo se onda kod luke  prosetali i na campus od univerziteta otisli, gdi smo vidli “Belltower” i “Old government house”. Na kraju smo onda otisli u “War memorial museum”. Nakon toga svega smo onda bili vec tak umorni, da smo onda otisli natrag u sobu i bili smo zadovoljni, da smo uspjeli sve najvaznije od Aucklanda u jednom danu vidjeti.

Iduci dan smo se onda vec u jutro morali dici, kad smo busom isli dalje do grada “Rotorua”. Grad je poznati zbog svoji geotermalnih aktiviteta i kad smo tam ostali tri noci, nismo prvi dan vise nist delali. S nasim busom smo zato bili stali kod jedne “Jade Factory”, gdi se sve i svakaj od jade kamena producira – lancici, rincice, i tako dalje…i prije nego kaj nas je bus onda kod naseg kvartira van pustil, smo jos ostisli na jednu setnju u “Redwood Forrest”. Iducih dva dana smo onda sa puno setnja proveli. Otisli smo u Kuirau Park, gdi je puno rupa sa blatom, koji je jako vruci i bilo je jako puno vrucih izvora, pa se je onda i dosta dimilo od pare u parku. Poslje parka smo se onda uz jezero prosetali i dosli poznatih “Government gardens”, gdi jedna kuca stoji, koja se na svijetu najvise fotografirala. U Novom Zelandu nema samo ljudi koji su s dalekoga od nekud dosli sim zivjeti, ima isto i domacih ljudi koji se zovu “Maori”. Tak smo onda otisli i jedno Maori selo vidjeti, koje se zove “Whakarewarewa” Village. Tam je isto opet bilo jako puno rupa sa blatom i vrucih izvora. Ali u tom selu nije to jos bilo sve, velika atrakcija su jos bili dva gejziri. Pohutu i Prince of Wales se zovu. Tak nam je i vrijeme u Rotorua preslo i voznja nam je isla dalje do Taupo. Izmedu Rotorua i Taupo smo jos s busom kod Waitomo Caves stali i tam smo otisli u pecinu krijesnice vidjeti. Dok smo u Taupo dosli smo se malo do jezera Taupo prosetali i to je onda bilo to, kad smo iduci dan se vec dalje s busom do Wellingtona vozili. Wellington je glavni grad Novog Zelanda i tam smo isto samo jednu noc ostali. Malo smo se opet kod luke prosetali i otisli smo u poznati Te Papa muzej.

Tak nam je onda i prvi dio Novog Zelanda, sjeverni otok, bil gotov. Put nam je onda dalje isel sa trajektom izmedu sjevernog i juznog otoka od Wellingtona do Pictona. U Pictonu nas je vec bus cekal, s kojim smo se onda do grada Nelson odpeljali. Nakon dugo vremena nam je to onda grad bil, gdi smo opet dvije noci ostali. Bili smo otisli na jedan mali breg, gdi je markiran “Centre of New Zealand” i onda smo se dalje po gradu prosetali, gdi smo na jednu kavu stali. I sad imam jednu pricu za vas J U Novom Zelandu je obicaj, da si sam na bar odes po pijacu i jelo narucis, a konobar ti to onda poslje donese. Kak smo mi kod tog jednog lokala stali i kavu si narucili sam ja vidla na jednoj tablici da se vlasnik s imenom zove Sinisa. Kak sam se s Martinom razgovorala, sam mu onda rekla, da ima ime Sinisa i kod nas u Hrvatskoj. U meduvremenu dok je konobar nama kavu pripremal je cul, da sam ime Sinisa na nase izgovorila, pa me je pital odkud sam, kad sam to tocno izgovorila. Rekla sam mu da to znam, kad sam iz hrvatske i na kraju je ispalo, da je taj konobar Sinisa i da je i on iz Hrvatske. Pa smo se onda malo na nase razgovarali, i bil je dozivljaj za sjecanje jednog hrvata na drugom kraju svijeta sresti!

Nakon tih dva dana u Nelsonu se je nas put dalje za Greymouth nastavil. U Greymouthu smo samo jednu noc ostali i nas vozac je nama svima rekel, da u Greymouthu se jednostavno nist nemre delati, kad je to tak mali grad i tam nema nist posebnog. Zato nam je onda iduci dan bil posebni. Vozili smo se dalje do sela Franz Josef (izmedu smo stali u selu “Ross”, gdi smo sami uspjeli zlato naci) i to selo je odma kraj „Franz Josef Glacier“.  Na podne smo dosli u selo i drugi dio dana smo proveli se na taj Franz Josef ledenjak pentrati. Bilo je isto jedinstveno iskustvo po tome ledu hodati, koji je imal ljepe plave i bjele boje. Dok smo do naseg cilja dosli, smo vec celu vodu popili, ali to nije bil problem, kad smo si flasu s vodom od ledenjaka napunili i tak frisku vodu jos nikad nisam pila! Kad smo skuzili, da je nasih tri planiranih tjedna za Novi Zeland premalo, smo dalje u malo vecem tempoju putovali. Tak smo onda u selu Franz Josef isto samo jednu noc ostali i onda nam je voznja iduci dan do Queenstowna isla. Voznja je trajala cjeli dan, ali smo dosta puno put stali, tak da po osjecaju to nije tak dugo trajalo od 8h00 do negdi 17h00. U Queenstownu smo onda morali dvije noci ostati, kad nam bus nije odma iduci dan isel. Bili smo se po gradu malo prosetali, ali ovak smo se pobrinuli, da si ostale dane organiziramo i da si vesa operemo. Grad je jako ljepi, ali i navodno najskuplji na juznom otoku, ali to neznamo, kad odkad smo u Novom Zelandu jos nismo isli u restoran jesti, kad je skupo, pa smo stalno u ducanu si za jesti kupovali – ipak se je vise isplatilo, kad nam vise ispadne za jesti i nije tak preskupo. Nas put je onda dalje isel do skotskog grada Dunedin, gdi smo onda tri dana ostali, kad nam bus nije drukcije isel, a samo jednu noc nam se isto nije dalo ostati. Koristili smo vrijeme da se odmorimo, ali bili smo se i kroz grad malo prosetali. Na nasem putu prema Christchurch smo jos jednu noc stali kod jezera Tekapo i bilo zbilja sve prelepo! U noci smo tak lepo zvijezde vidli, kak bi ih se valjda samo vidlo, da u gradu uopce nema svijetla.

Dok smo u Christchurch dosli, smo vec unaprijed znali da bumo ostali dvije noci. Bili smo se opet malo kroz grad prosetali i otisli smo u njihov aquarium, gdi su jos i njihovu domacu pticu „Kiwi“ imali, pa smo i Kiwia uspjeli vidjeti J

Zadnji grad u Novom Zelandu nam je bil Kaikoura, kam smo samo otisli, da vidimo kitove. I zbilja smo dva vidli i jos uz to smo vidli delfine, koji se zovu „Dusky Dolphin“. Bilo je super iskustvo! Sada imamo jos zadnji dan u Christchurchu, kad smo se tam vratili, da nas let za Auckland ulovimo, i onda dalje na Fidzi otoke letimo i malo vise od tri tjedna idemo uzivati J J J

1.4.2010
Nisam mogla do novog zelanda docekati, da pisem, nego sad odma budem pisala kak nam je bilo zadnjih par dana. Prvo smo dosli na Ko Phi Phi i tam smo ostali tri noci, da se i malo odmorimo od tak puno voznje s busom. Tam smo onda jedan dan se i sa camcom vozili do manjeg otoka, do „Maya Bay“, gdi je prije par godina se snimal film „The Beach“. Dalje je nas put onda isel na Ko Lantu. Tam smo onda sest noci ostali, da se zbilja kak treba odmorimo, prije nego kaj onda bude opet mjesec dana naporno. Tam smo imali nas bungalov i bili smo odma kraj mora, imali smo mozda oko sto metri za hodati do plaze. Nas hotel je jos onda i imal jedan bar, gdi se je moglo navecer uz pivu i koktele opustiti i jos uz to je imal restorana s pogledom na more. Hteli smo si i motora posudit, kak smo u Nha Trangu to napravili, ali nakon dva dana je onda vreme uvijek bilo tak, da je popodne pljusak se spustil i vecinom navecer jos jedanput. Ali i to nama nije smetalo, kad smo imali bungalov, koji nije bil klimatiziran, pa nam je pasalo, dok poslje kise nije bilo tak vruce. Plaza nam je bila super, sve samo pjesak, nikakvo kamenje i more je bilo jako jako toplo. Sad su nam i ti dani vec presli, dak da smo sad opet u Bangkoku i za dva dana letimo za Hong Kong i onda za oko tjedan dana za Auckland u Novi Zeland. Slike mozete naci galeriji.

Iduci put se budem onda zbilja od novog zelanda javila ili cak iz fidzija J

21.3.2010

Evo sad se ipak prije javljam, nego kaj bumo na plazi, kad je sve bilo malo kompliciranije u tajlandu nego kaj smo si mislili…

Kad ak se sa avionom u tajland dolazi onda se smije ostati 30 dana, tak kak smo mi planirali, ali mi smo s busom dosli i onda smo dozvolu samo za 15 dobili. Tak smo onda bili u bangkoku par dana i sreli smo i prijatelje, koji su isto bili u tajlandu i onda smo i dosta puno izlazili, i zbilja se zabavili. Malo smo i grad razgledavali, ali onda smo si probali dozvolu produziti, da smijemo dulje ostati od 15 dana u tajlandu, ali je tak ispalo, da nam u bangkoku njihov „immigration office“ bi samo 7 dana dulje za 1900 baht dal (to je oko 40€). Tak nakon voznje s taksijom negdi oko 90 kilometri i razmisljanja smo se odlucili, da i idemo onda direktno od bangkoka za laos.

Tak smo onda 11.3. dosli u laos i tam smo onda odma u glavnom gradu ostali. Nas problem je bil, da smo onda morali nekak vreme do 20.3. u laosu iskoristit. Tak smo onda u glavnom gradu 2 noci ostali, i onda smo odlucili da se za vang vieng odpeljamo.

To je jedan jako mali grad, ali ipak smo uspeli tam od 13.3. do 20.3. ostati. Vang vieng je po „Tubingu“ poznati. Tam je rijeka „Nam Song“ i onda se oko 3 kilometra vozi sa starom gumom od kotaca od naprimjer busa ili tak neceg. Tak smo to dva dana delali, ali ne zaredom, kad bi ipak bilo prenaporno, kad se samo ne vozi po rijeki s gumom, nego na obali su za redom barovi, gdi se onda moze pauza delati i moze se sve i svakaj piti.

Jedan dan smo onda isto isli opet pecine vidjeti, ali to nije bilo normalno za prosetat, nego smo se isto s gumom kroz pecinu vozili i onda popodne smo oko deset kilometri se vozili sa kajakom. Bilo je isto zbilja super iskustvo.

Ostali dani koji su nam jos u vang vieng ostali, smo proveli u restoranima i barovima, kad je tam tak napravljeno, da se more lezati isto i u svakojem baru pokazuju seriju „Friends“. Tak da smo jako jako puno djelova od „Friends“ vidli, ali zato nam nikad nije bilo dosadno.

Jucer, 20.3., smo onda krenuli busom oko 13h30 od vang vienga za bangkok. Dosli smo danas, 21.3., u Bangkok negdi oko 5h30 u jutro i sad cekamo na nas iduci bus,koji ide tek u 17h sati i s tim busom se bumo vozili do iduceg dana u 16h30 negdi, ali onda ja se nadam da bumo napokon plazu oko nas imali, kad nam bus ipak die za Ko Phi Phi 🙂

Tak onda ja mislim, da se iduci put bum javila, dok bumo vec u novom zelandu!

04.03.2010

Prije nego kaj bu sad cjeli mjesec presel, da nist ne pisem, imam sad malo vremena za novosti, a tih novosti ima puuuuuuuuuuuno.

Kao sto sam vec zadnji put napisala, smo od Nha Tranga dalje za Da Lat isli, taj grad smo hteli vidjeti, kad je bilo tak u vodicu opisano, kao da bumo puno bregova vidli (bilo je pisalo, da su to kao francuske alpe vietnama). Ipak, iako je grad na 1400m visine, bas puno nismo od tih francuskih alpi vidli, kad je grad isto visoki, kak i bregi oko grada, i bilo je svejedno jos uvijek vruce (osim navecer), tak da nije nas to docekalo, kaj smo si mi ocekivali. Uspeli smo svejedno u tom jednom danu malo grada razgledati i bili smo u jednoj kuci, koja se zove „Crazy House“ – vidi se i na slikama kak je to sve izgledalo, ali naj jednostavnije je za opisati, da to podseca na stvari od poznatog umjetnika „Gaudi“ u spanjolskoj u barceloni.

Voznja busom za Ho Chi Minh City je isto bila jedan dozivljaj, kad smo si bili kartu za turisticki bus rezervirali, ali smo nekak u busu za tamo domace ljude zavrsili. Bus je imal za mozda oko 24 osobe mjesta, a nas je ja mislim bilo stalno negdi oko 30 ljudi, ako ne i vise i jos od svih nas cela prtljaga. Ali i tu voznju smo dobro proziveli i onda smo bili par dana u Ho Chi Minh City. Tamo smo bili u najvaznijim muzejima, kao sto su Ho-Chi-Minh muzej, historicni muzej, muzej ostatka rate i vidli smo poznate Cu Chi tunele. To su bili strategicni tuneli, dok je rat bil, i bili su puno manji, nego prvi koje smo vidli. U Ho-Chi-Minh City smo se onda odlucili, da bi hteli pa dana ostati u Mekong delti, i tak smo onda imali tri dana i dvije noci u dzungli. Vozili smo se i sa camcima po Mekong rijeki. To nam je onda bil zadnji veliki highlight u vietnamu, prije nego kaj smo onda po mekongu sa takozvanim “Speed Boat” za Kambodzu isli.

Za kambodzu smo si samo oko tjedan dana splanirali, kad smo samo hteli dva grada vidjeti, ali smo trebali i gledati, da tak dugo ostanemo, da ne odemo prerano za Tajland zbog vise. Tak nam je onda prvi grad u Kambodzi bil Phnom Penh, i tam smo ostali 3 noci. Jedan dan smo si vremena zeli, kaj smo grad razgledavali. Bili smo u nacionalnom muzeju i u zbilja lepome Royal Palace & Silver Pagoda. Bili smo i na jednom malom bregu u gradu, koji se zove Watt Phnom i tam smo oko brega vidli majmune, koji tam jednostavno zive u ljudi ih isto hrane, ali svejedno nismo hteli k majmunima preblizu dojti. Drugi dan smo zalosnu povjiest tam vidli. Isli smo malo izvan grada takozvane “Killing fields” vidjeti. Tam su bili ljudi na tisuce ubijeni od “Khmer rouge” od male bebe do starog covjeka, jako zalosno…I taj dan smo jos onda u gradu bili pogledali “Genocide Museum”. To je bila jedna skola u gradu, ali dok su ti “Khmer rouge” dosli u grad i na moc, su onda s te skoli grozni zatvor napravili. Ljudi koji su tam bili, su onda bili dalje do te “Killing Fields” odpeljali, ak nisu vec bili u zatvoru umrli. Nakon tri dana Phnom Penh smo onda s jednim jako dobrim busom isli za Siem Reap. Jedini razlog zakaj smo isli za Siem Reap, su bila poznata svetista od Angkor. Bilo je toga tak puno za vidjeti, prvi dan dok smo dosli, smo navecer isli odma zalaz sunca vidjeti. Imali smo i za tu vecer, i za iduca dva dana nasek tuk tuk vozaca. Prvi cjeli dan smo onda isli svetista vidjeti, koji su malo dalje od najpoznatijih “Angkor Wat” i “Angkor Thom”. Drugi dan smo se onda vec u 4h u jutro digli da dojdemo na vreme do Angkor Wat i vidimo poznati izlaz sunca. Zbilja bilo super. Danas nam je zandji dan u Siem Reap, i taj dan smo koristili, da se od svega odmorimo, kad je sve bilo ipak naporno i sutra onda idemo dalje za Tajland u Bangkok. Bumo se opet busom vozili, i voznja bude trajala oko osam sati.

Mislim da se bum iduci put opet javila, dok bumo opet na plazi 🙂

16.02.2010:

Znam, sad vec ipak nisam dva tjedna nikakve novosti na hrvatski pisala, pa je sad i vreme, da napokon napisem, kaj smo sve zadnjih dva tjedna delali 🙂

Kao sto sam zadnji put vec napisala, smo 1.2. isli Halong Bay vidjeti i tam smo jednu noc na brodu prenocili i bilo je zbilja super! Ja mislim, da niti ne moram sad tu puno pisati i objasnjavat kaj smo sve vidli, kad se to puno bolje na slikama vidi! Tam smo isto i prvi put bili malo u kontakt s morem dosli, kad nam je bilo inkludirano i malo se sa kajakom voziti. Tak smo onda nakon jedne noci na brodu imali vec iducu noc u busu. U Vietnamu nemaju bas tak super autopute, kak mi to u europi poznajemo – samo jedan primjerak – sutra se bumo s busom negdi oko 5-6 sati vozili, i busu tak dugo za oko 200 km treba, tak da nam je celu noc za oko 600 km trebalo od Hanoi do Hue.

Kad su te dve zadnje noci bile ipak malo naporne, nismo puno toga prvi dan u hue delali. Malo smo njemacki blog na novo pisali, i raspitali smo se koje mogucnosti imamo u Hue i kaj se sve moze vidjeti.

Jedan dan smo onda isli poznatu „Demilitarized Zone“ vidjeti i kod tog izleta smo puno o povjiesti rata u vietnamu saznali. Bili smo i u jednom tunelu, gdi su ljudi punih sest godina ziveli. Tunel koji smo mi vidli se je zval “Vinh Moc”. Vidli smo i takoder jedan dio od poznate “Ho-Chi-Minh Staze”.

Nakon toga izleta smo onda iducih dva dana Hue razgledavali, bili smo i u carskom gradu i kad tam jedna rijeka kroz grad tece, smo onda imali i jedan dan izlet, kaj smo se prvo na camcu vozili i poslje smo onda isli jos carske grobove vidjeti.

Tak smo onda najvaznije stvari u Hue vidjeli, pa smo onda dalje nas put nastavili i s busom otisli do Hoi An. Prvo nismo taj grad bas imali u planu, ali smo onda ipak malo vise o tome citali, i odlucili se i tam dvije noci ostati, prije nego kaj bi se pak celu noc busom vozili 😉

Dok smo u Hoi An 7.2. dosli, smo se ipak odma pobrinuli, da nademo jedan hotel za Nha Trang, kaj bi imali gdi spavati, dok je nova godina, i odma smo si i busa isto rezervirali, tak da vise nismo za nist imali brige. Iduci dan smo onda isli stari grad od Hoi An razgledavati i popodne smo u nasem hotelu iskoristili priliku da se tamo prvi put u swimming poolu okupamo. Malo smo se pripremali na more u Nha Trang, kad smo se na te dane vec jako veselili, da se malo od svega putovanja odmorimo!

Blizu Hoi An je isto poznato mjesto “My Son”. To vec puno stotinu godina postoji, ali nazalost su u ratu glupi amerikanci puno toga tam unistili, ali smo bar nekaj vidli. S tim izletom za “My Son” smo zadnji dan u Hoi An zavrsili i onda smo se pak mogli navecer u busu namjestit za nocnu voznju.

10.2. smo onda napokon u 6 u jutro stigli u Nha Trang. Odma smo otisli u hotel, da stvari tam ostavimo i onda smo se u jutro isli uz plazu setati i da malo grad upoznajemo, da se snajdemo. Popodne smo se onda isli napokon prvi put u more kupati, ili bolje receno je bilo za nas obadva prvi put, da se u kineskom moru kupamo koje u pacifik pripada! Tak smo onda i iducih dana na plazi uzivali i odmarali se. Jedan dan smo isto i isli na jedan mali izlet prije podne na ronjenje. Bilo je super!

Jucer smo si jos bili motora za jedan dan posudili i dobro je islo za voziti, kad ipak u vietnamu promet dosta drukcije funkcionira nego kod nas. Ali onda smo priliku koristili i otisli smo s motorom do Ba Ho vodopada. Nije bilo bas jednostavno za pronaci, ali smo uspjeli! Tam smo zbilja vidli prekrasnu prirodu i na putu natrag smo onda stali i popili si sok od kokosa (ili bolje receno, iz kokosovog oraha).

Danas (16.2) nam je zadnji dan u Nha Trang i sutra u jutro idemo dalje za Da Lat, tam ostajemo samo dvije noci i onda nas iduci veliki grad ceka – Ho Chi Minh City!

Pozdrav svima iz vruceg Vietnama :p

31.01.2010:

Evo opet novosti i za hrvatske citatelje =)

Zadnji put sam stala pisati, dok smo jos bili u kini u shanghai a sad smo vec u lepom vrucem vietnamu!

Nas put od shanghaia je onda 200km dalje isel do Hangzhou, tamo smo onda ostali cetiri dana. U kini ima jako puno zapadnih jezera, ali bas u Hangzhou je originalno zapadno jezero. Prvi dan smo se malo isli po gradu setati I razgledavati, I u prvim toplim temperaturama uzivati a drugi dan smo si hteli bicikle posuditi, da se oko jezera vozimo – na zalost nije to islo, kad su onda temperature pale i jos uz to je kisa padala, tak da onda vise nismo puno mogli delati.

23. sjecnja smo onda s vlakom na vecer (nakon 24 sata voznje) onda dosli u guilin i od onud smo se jos oko dva sata do Yangshuo s busom vozili.

Yangshuo isto zblija super izgleda i bil je to napokon malo manji grad (da da, toga isto cak ima u kini). Yangshuo smo isto hteli s biciklom prejti i onud se voziti, ali tam je onda bilo jos vise hladnije i lose vreme, a i mi smo se bili malo prehladili, tak da smo odlucili uvek se ici malo setati i na jelo ici (u ducanom nismo nist mogli naci, kaj bi si mogli kupiti, da sie nekaj sami slazemo), ali zato smo njihov poznati „Beer Fish“ jeli – riba se slaze s njihovom pivom i okus je zbilja bil super!

Yangshuo je bil zadnji grad u kojem smo zbilja hteli biti i onda 27.1. nas put za vietnam u hanoi krenuli. Nazalost smo morali jos jednu noc u nanningu prespavati (to je izmedu guilin i hanoi), kad busi samo u jutro za hanoi voze, a vlak nam je bil preskupi. Tako nam je ukupno oko dan i pol trebalo da do hanoi dodemo.

28.1. smo onda napokon na vecer dosli u hanoi i nasli smo dosta brzo nas hotel, kad smo se dali s taxiom tam odpeljat! Na vecer smo se jos onda malo oko Hoankiem jezera presetali i malo nekaj isli jesti, ali onda smo bili sretni, kaj smo se malo i mogli odmoriti.

Inace Hanoi i vietnamska kultura mi se jako svidaju – vise nego kineska, kinezi tolko stalno hrackaju i pljuvaju, da je to zbilja bilo grozno i prevec nakon tri tjedna kine!

U Hanoiu smo bili i u Ho Chi Minh muzeumu i vidli smo iz vana njegov mauzolej i isto smo probali tu njihovu poznatu pivo zvanu „Bia Hoi“ – ta piva samo 3000 vietnamskih dong kosta – to bi bilo oko 0,12 € i cak nije tak lose – za usporedbu ostale pive kostaju ako se nekam ide jesti izmedu 15000 i 30000 VDN.  Sada vec isto uzivamo u temperaturama oko 27 °C i danas (31.1) nam je zadnji dan u hanoi. Sutra u jutro idemo do „ha long bay“ i tam bumo jednu noc na brodu a onda idemo u noci od 2.2. na 3.2. za Hue! Vec sad jedva cekam da Ha Long Bay vidimo – navodno je tamo prelepo!

To su sad sve novosti za sad i iduce pak dojdu, dok se opet malo nekaj nakupi 😉

18.01.2010:

Sada vec malo dulje nista nisam na nase o novostima pisala, pa evo sada mali update!

12. sjecnja smo jos bili u beijingu,pa smo onda jos I taj dan dobro iskoristili. Posto je za dva dana moj rodendan bil, je bilo od mojeg dragog iznenadenje da idemo u zooloski vrt (nisam ocekivala, da bi to jos uz sve ostali isli gleti, ali on zna da zivotinje jednostavno obozavam (-:  ). Nazalost nije bilo puno zivotinja za vidjeti, ali smo zato jako puno slatkih pandi vidli – ak smo vec u kini, onda ipak moramo i pandu videti J Taj dan smo si jos otisli “summer palace” pogledati, isto bilo opet sve ogromno i super! Osim kaj vreme nije bilo bas najbolje – svaki dan nam je bilo lepo suncano, ali taj dan je bilo suncano i vjetar je puhal, tak da nam je bilo puno hladnije nego inace!

13. sjecanj nam je onda bil zandnji dan u beijingu, taj dan nismo niti mogli nist pogledati, nego sve smo si s pakirali i otisli do kolodvora. Nas vlak je popodne na vreme za Xi’an krenul, tak da smo iduci dan,14. sjecnja u jutro negdi izmedu 6h i 7h sati u Xi’an dosli. Kad smo si dan prije hostel vec rezervirali, su nas onda na kolodvoru bezplatno pokupili. Isti dan smo onda si odma otisli karte za vlak za shanghai kupiti i onda smo jos malo po gradu hodali i razgledavali, tak da se iduce dane dobro snajdemo! Vidli smo taj dan isto i u Xi’anu “drum & bell tower”, inace smo na rucak otisli u pizza hut – ipak mi je rodendan bil, i hteli smo pak malo nekaj domace jesti, kaj znamo – kad ovak kaj kod smo kinesko jeli je bilo ljuti ili barem meni nekoje cak i preljuto! Da,da…ja sam zbilja uspela hranu najti kaj mi je preljuta 😉

15. sjecnja smo onda sami si organizirali, kaj smo s gradskim busom otisli si „Terracotta Army“ pogledati. Zbilja veliki muzej i kinezi jos i dalje tam kopaju i traze 😉 Dok smo s tim bili gotovi, smo onda otisli u muslimanski kvart, da pogledamo kaj sve ima i da mozda kebap najdemo, ali na zalost nismo nist nasli! Istu vecer je jos kod nas u hoteli bil bezplatan „dumpling party“. To smo onda skupa sa kinezima tortellini punili i formirali, pa su nam pokazali kak to sve die, poslje smo onda svi skupa imali super veceru!

Jos nesto kaj je u Xi’anu jako poznato, je „wild goose pagoda“, to smo si otisli 16. sjecnja pogledati. Poslje toga smo jos onda imali popodne malo slobodno vreme, kaj smo se malo mogli od svega odmoriti i onda smo navecer jos jedanput otisli u muslimanski kvart u potragu za kebapom J i nebi mogli vjerovati, nasli smo cak onda dva, koja smo bili probali (jedan je na pol manji, nego kod nas u grazu, pa su onda morali dva biti za probati) i ja odma velim – tolko srece zbilja moram imati!!! Ja sam stalno ocekivala da bude kebap s mesom od teletine ili tak nekaj slicno, kaj ja jednostavno inace ne jedem – ali moram reci nist od toga nije bilo, nego je bil kebap punjen s piletinom J J J

Tak smo onda mogli obadva ici dobro siti poslje na spavanje 😉

Zadnji dan u Xi’anu nam je onda bil 17. sjecanj, taj dan isto vise nismo mogli puno delati, osim da si za dorucak pohane „staklene rezance“ pojedemo i stvari za put s vlakom za shanghai kupimo. Nas vlak je krenul u 17h00, tak smo se do shanghaia do iduceg dana, 18. sjecnja, u 9h00 vozili, vlak je imal i oko 3 sata zakasnjenje, ali za 1500 km to isto pak nije tak tragicno! Dosta brzo smo uspjeli najti nas hostel, pa smo sve stvari si tamo ostavili, tak da idemo najvaznije stvari u gradu pogledati i da vidimo taj poznati „skyline“ od shanghaia! To su sad najnovije vjesti od nas s drugog kraja svjeta! Nove vjesti mozda tak za negdi tjedan dana pak dojdu, dok se pak par dozivljaja nakupi i dok pak mjesto nademo,gdi ima interneta!

Tolko za sad od nas puno pozdrava iz Shanghaia!!!!

13.01.2010: Kao prvo svima citateljima puno pozdrava iz kine iz pekinga ili kak se sad u zadnje vreme sve vise veli „Beijing“!

Posto u internetu sve novosti pisemo, kolko god nam to moguce je, sam si ja sad mislila da za hrvatske citatelje ipak lakse bude to sve na hrvatski citati, nego na njemacki 😉

Nas put oko svijeta je 7. sjecnja 2010 u 21h00 od beca pocel! Mi smo negdi oko osam i pol sata leteli i jos uz to kad je vrijeme u aziji pomaknuto smo onda 8. sjecnja 2010 oko 13h00 s leteli u Pekingu! Nas hostel smo uz pomoc jednog spanjolca dosta brzo nasli, pa smo tam mogli oko 16h00 sve stvari ostaviti I onda smo odma do kolodvora otisli, da si karte za put vlakom do Xi’ana kupimo. Taj dan smo onda ipak vec bili tak umorni od svega, da smo si poslje samo jos nekaj pojeli za veceru i onda smo odma u hostel otisli spavati.

Iduci dan, 9. sjecnja 2010 smo otisli “Zabranjen Grad” vidjeti, nadam se, da se to na hrvatski isto tak zove, dalje smo si jos takozvane “hutongs” pogledali, to su stariji djelovi grada, sa malim kucicama. Odma u blizini su isto bili “bell and drum tower”, pa smo si i to isto pogledali – znam jako puno za prvi dan, ali uopce nije od leta i svega toga bilo naporno!

10. sjecnja 2010 smo si onda otisli “Temple of heaven” pogledati, izvinite, kaj nisam hrvatski prevod napisala, ali nisam znala kak da to na nase prevedem. Kad smo se taj dan dosta kasno digli (ipak smo se hteli i malo naspavati), nismo onda mogli tak puno si pogledati, ali kaj smo jos uspjeli je bil olimpiskij stadion! Bili smo i u nutra, i zbilja je super izgledalo! Iduci dan, 11. sjecnja 2010, smo imali jedan veliki izleti, koji bi napravili kolko god da je kostal! (ipak moramo i na novce gledati, kolko trosimo, da na sa sest mjeseci bude dosta). Otisli smo bili s jednom malom grupom do velikog kineskog zida, i to se zbilja nemre objasniti kak to zgleda, kad je zbilja jedinstveno!!! Tam smo jos onda tipicni kineski rucak dobili, to je isto bilo super za jesti, popodne dok smo se vratili, smo jos navecer bili gladni, pa smo si u ducani probali nekak nekaj za jesti jeftino kupimo i manje vise smo cak i uspeli 😉